Višegodišnja saradnja sa velikim brojem auto škola dovela me je u poziciju da sam sa mnogim vlasnicima škola osim poslovnog stekao i prijateljski odnos. Samo moje prisustvo u školama omogućilo mi je da i sam naučim nešto o poslovanju od uspešnih ljudi ali istovremeno pružila mi se mogućnost da gledam i analiziram njihovo ponašanje na poslovnom i životnom planu.

Auto škole po samoj formaciji su mala privatna preduzeća, u velikoj meri i porodične firme koje imaju mali broj zaposlenih, i to od 4 do 10 stalno zaposlenih osoba.

Promenom uslova u kojima posluju auto škole taj broj se za nijansu povećao međutim smanjio se broj škola pa je broj radnika globalno u toj delatnosti ostao isti.

Sve vreme u tom poslovnom odnosu meni se nametnulo pitanje Da li zapravo vlasnici auto škola znaju gde je njihovo mesto u samom preduzeću?

Mnogi od njih zaradili su lep kapital međutim njihovo ponašanje se nije promenilo još iz perioda od pre 15 ili 20 godina od početka rada auto škole.

Kako to da njihov pogled na promene u svakom pogledu nije evoluirao paralelno sa svim drugim promenima na tehničkom, poslovnom, društvenom i svakom drugom planu.

Na terenu, poznajem vlasnike uspešnih škola koji su otišli u više nego zasluženu penziju a opet i dalje koriste rupe u zakonu i vrše obuku kandidata po skraćenom broju časova.

Sa druge strane poznajem vlasnike koji osim direktorske funkcije u svojoj školi obavljaju poslove predavača, ispitivača, instruktora i administrativnog radnika.

Tačno je da u malim preduzećima zaposleni moraju da osim poslova po sistematizaciji pokrivaju i rade još masu dodatnih poslova zbog malog broja zaposlenih međutim sve ima svojih fizičkih mogućnosti i granica.

Sagledavši sva mnogo brojna i šarolika ponašanja vlasnika i uzevši i moje poslovno iskustvo stekao sam određeni stav na ovu pojavu a koliko sam u pravu prosudite sami?

Smatram da jedan vlasnik auto škole osim organizacionih poslova pre svega treba da vrši dodatnu motivaciju i merenja učinka zaposlenih. Najveći doprinos koji može pružiti u svojoj auto školi je upravo taj da sve drži pod kontrolom i ne dozvoli da vreme koje bi proveo u automobilu držeći praktičnu nastavu prepusti nekome da urušava sve što je stečeno dugogodišnjim radom.

Vlasnik treba da nadgleda administrativnog radnika koji komunicira sa potencijalnim kandidatom i kandidatima koji su upisani u školi. Negativna priča koja se može stvoriti u toj komunikaciji pre svega može naškoditi samom ugledu škole kao i odbacivanju potencijalnih prihoda.

Vlasnik treba da kontroliše rad predavača i da se upozna sa nivoom usvojenog znanja kandidata iz teoretskog dela obuke kao i njegovog zadovoljstva o pruženoj usluzi predavača teorijske obuke.

Vlasnik treba da nadgleda ponašanje svojih instruktora i povremeno kontroliše rad u vozilu kao i da neprestano bude u toku sa stanjem obuke kandidata i njegvim nivoom usvojenih veština kao i zadovoljstvom pružene usluge praktične obuke.

Vlasnik treba da vodi računa o pripremi polaganja teorijskog ili praktičnog dela vozačkog ispita naročito sada u uslovima malog i ograničenog broja termina polaganja.

Vlasnik terba da vodi računa o ažurnosti knjigovodstva i nesmetanom toku novca kroz preduzeće kao i trenutnim prihodima i rashodima.

Vlasnik terba da vodi računa o marketingu i sada već neophodnom predstavljanju škole na internetu kao virtuelnoj kancelariji čiji rad mora biti pokriven sistematski i u trajanju 24 časa 7 dana u nedelji.

Vlasnik mora i još mnogo toga da izkontroliše, međutim vreme je ograničeni pojam.
Da li on zaista može da pored svih navedenih obaveza i aktivnosti, za tablom održi koji čas teorijske nastave ili možda sedne u automobil i održi koji čas praktične nastave?

Moje mišljenje je da to nije izvodljivo, voleo bih da čujem i Vaša razmišljanja na ovu temu. Ukoliko želite ostavite Vaš komentar u formi predviđenoj za komentare ispod ili ako smatrate da je tekst interesantan podelite ovo na društvenim mrežama sa svojim prijateljima ili kolegama.

 


Please follow and like us: